Георгиј Валентинович Плеханов
О материјалистичком схватању историје
Свака норма позитивног права штити известан интерес. Откуда долазе интереси? Јесу ли они производ људске воље и људске свести? Не, њих стварају економски односи међу људима. Пошто су једном поникли, интереси се на овај или онај начин одражавају у свести људи. Да би се известан интерес штитио, потребно је да га човек постане свестан. Зато се на сваки систем позитивног права може и мора гледати као на производ свести.АЗ Људска свест не ствара интересе које право штити, па према томе, она и не одређује садржину права; али стање друштвене свести (друштвене психологије) у датој епоси одређује ону форму коју ће одраз датог интереса добити у људским главама. Ако ми не бисмо узели у обзир стање друштвене свести, ми никако не бисмо могли објаснити историју права.
У тој историји треба стално, и пажљиво разликовати форму од садржине. Са формалне стране, право, као и све друге идеологије, подвргнуто је утицају свих, или бар једног дела других идеологија: утицају религиских веровања, филозофских појмова и др. Већ сама та околност до извесне - понекад врло знатне - мере отежава откривање зависности која постоји између правних појмова људи и њихових међусобних односа у друштвеном процесу производње. Али у томе још не би била сва невоља.АИ Права је невоља у томе што свака дата идеологија на различитим стадијима друштвеног развитка осећа у врло неједнакој мери утицај других идеологија. Тако је старо египатско и, делимично, римско право било потчињено религији; у најновијој историји право се развијало (понављамо и молимо да се то не заборави: са формалне стране) под јаким утицајем филозофије. Да би отклонила утицај религије на право и да би га заменила својим властитим утицајем, филозофија је морала да издржи жестоку борбу. Та борба била је само идеални одраз друштвене борбе трећег сталежа против свештенства, али је она ипак у огромној мери отежавала изграђивање правилних погледа на порекло правних установа, јер су оне, услед те борбе, изгледале мао очевидни и несумњиви производ борбе апстрактних појмова. Разуме се, Лабриола, опште говорећи, одлично схвата какви се стварни односи крију иза такве борбе појмова. Али када се ради о појединостима, он полаже своје материјалистичко оружје пред тешкоћом питања и сматра, као што смо видели, за могуће да се ограничи на позивање на незнање или на снагу традиција. Осим тога, он указује на “симболизам“ као на крајњи узрок многих обичаја.
Симболизам је заиста прилично важан „фактор“ у историји неких идеологија. Али је он неподесан као крајњи узрок обичаја. Узмимо овакав пример. Код кавкаског племена Итава жена отсеца плетенице ако јој умре брат, али то не чини када јој умре муж. Отсецање плетеница је симболичка. радња: она је заменила стари обичај приношења себе на жртву на гробу покојника. Али зашто жена врши ту симболичку радњу на гробу брата, а не на гробу мужа? По речима М. Коваљевског, у тој црти „мора се видети остатак оног далеког доба када је на челу родовске групе, уједињене фактом стварног или фиктивног порекла од жене-родоначелнице, стајао најстарији по годинама материн рођак, најближи когнат.“АЈ Из тога произилази да симболичке радње постају разумљиве само онда када разумемо смисао и порекло односа које оне означавају. Откуда долазе ти односи? Одговор на то питање не треба, разуме се, тражити у симболичким радњама, иако оне понекад могу дати неке корисне индиције. Порекло симболичког обичаја отсецања плетеница на братовљезом гробу објашњава се историјом породице, а објашњења за историју породице треба тражити у историји економског развитка.
У случају који нас интересује обред обрезивања плетеница на братовљевом гробу преживео је ону форму рођачких односа којој он дугује своје порекло. Ето вам примера утицаја традиције, на који указује Лзбриола у својој књизи. Али традиција може да сачува само оно што већ постоји. Она не објашњава ни порекло датог обреда или уопште дате форме, ни њено одржање. Снага традиције је снага инерције. У историји идеологија често треба постављати питање, због чега се дати обред или обичај сачувао упркос томе што је нестало како односа који су га изазвали, тако и других, њему сродних обичаја или обреда, које су изазвали ти исти односи. То питање равно је питању о томе, због чега је разорно деловање нових односа мимоишло баш тај обред или обичај, а отстранило друге. Одговарати на то питање позивањем на снагу традиције, значи ограничити се на његово понављање у потврдном облику. Како да се помогне тој невољи? Треба се обратити друштвеној психологији.
Стари обичаји нестају, стари обреди пропадају онда када људи ступају у нове међусобне односе. Борба друштвених интереса изражава се у борби нових обичаја и обреда са старим. Ниједан симболички обред или обичај, узет сам за себе, не може утицати ни у позитивном, ни у негативном смислу на развитак нових односа. Ако чувари старога ватрено бране старе обичаје, онда је то стога што се у њиховој глави претстава о корисном, драгом друштвеном поретку на који су они навикли, чврсто повезује (асоцира) с претставом о тим обичајима. Ако новатори мрзе те обичаје и исмевају их, онда је то стога што се у њиховој глави претстава о тим обичзјима асоцира с претставом о спутавајућим, некорисним и за њих непријатним друштвеним односима. Дакле, ту је читава ствар у асоцијацији идеја. Када видимо да је неки обред преживео не само односе који су га изазвали, него и њему сродне обреде који су изазвани тим истим односима, онда морамо закључити да претстава о њему у главама новатора није била тако јако повезана с претставом о мрској старини, као што је то била претстава о другим обичајима. А зашто није била тако јако повезана? Одговорити на то питање понекад је лако, а понекад сасвим немогуће, услед недостатка потребних психолошких података. Али чак и у оним случајевима када смо принуђени да признамо да је питање нерешљиво - бар при садашњем стању наших знања, - ми морамо имати на уму да се ту не ради о снази традиције, него о извесним асоцијацијама идеја, изазваним извесним стварним односима међу људима у друштву.
Историја идеологија објашњава се у знатној мери постанком, променом и пропашћу асоцијација идеја под утицајем постанка, промене и пропасти извесних комбинација друштвених снага. Лабриола на ту страну ствари није обратио ону пажњу коју она заслужује. То се јасно показује у његовом схватању филозофије.