Владимир Илич Лењин
Задаци пролетера у нашој револуцији
3. У области спољне политике, која је сад услед објективних услова постављена на први план, нова влада је влада настављања империјалистичког рата, рата у савезу с империјалистичким велесилама Енглеском, Француском итд. ради поделе капиталистичког плена, ради тлачења малих и слабих народа.
Потчињена интересима руског капитала и његова моћног покровитеља и господара, англо-француског империјалистичког капитала, најбогатијег на свету, нова влада, упркос жељама које су на најодређенији начин изражене у име несумњиве већине народа Русије преко Совјета војничких и радничких депутата, није предузела никакве реалне кораке да обустави клање народа ради интереса капиталиста. Она није објавила чак ни оне тајне уговоре који имају ноторно пљачкашку садржину (о подели Персије, о пљачкању Кине, о пљачкању Турске, о подели Аустрије, о одузимању Источне Пруске, о одузимању немачких колонија итд.), који очито повезују Русију с англо-америчким империјалистичким пљачкашким капиталом. Она је потврдила те уговоре које је склопио царизам, који је вековима пљачкао и угњетавао више народа него други тирани и деспоти, — царизам који је не само угњетавао него и срамотио и кварио велики руски народ, претварајући га у џелата других народа.
Нова влада, потврдивши те срамне и разбојничке уговоре, није предложила свим зараћеним народима неодложно примирје, упркос јасно израженим захтевима већине народа Русије преко совјета радничких и војничких депутата. Она се ограничила на свечане, звучне парадне, али потпуно празне декларације и фразе, које су у устима буржоаских дипломата увек служиле и служе за обмањивање лаковерних и наивних маса угњетеног народа.
4. Стога нова влада не заслужује ни најмање поверење у области спољне политике — и постављати тој влади и даље захтеве да она објави вољу народа Русије за миром, да се она одрекне анексија итд. итд., значи у ствари само обмањивати народ, сугерирати му неостварљиве наде, одуговлачити бистрење његове свести, индиректно га мирити с настављањем рата, чији прави социјални карактер не одређују добре жеље, него класни карактер владе која води рат, повезаност класе коју та влада претставља с империјалистичким финансиским капиталом Русије, Енглеске, Француске и других, она реална, стварна политика коју та класа води.