Vladimir Ilič Lenjin
Imperijalizam kao najviši stadij kapitalizma

IV
Izvoz kapitala

Za stari kapitalizam, u kome je potpuno gospodovala slobodna konkurencija, tipičan je bio izvoz robe. Za najnoviji kapitalizam, u kome gospoduju monopili, tipičan je postao izvoz kapitala.

Kapitalizam je robna proizvodnja na najvišem stepenu svog razvitka, kada i radna snaga postaje roba. Porast razmene kako u zemlji, tako, naročito, i medjunarodne razmene, karakteristična je crta kapitalizma. Neravnomernost i skokovitos u razvitku pojedinih preduzeća, pojedinih industrijskih grana, pojedinih zemalja neizbežni su u kapitalizmu. Najpre je Engleska, ranije od drugih, postala kapitalistička zemlja i, uvodeći slobodnu trgovinu, oko polovine XIX veka, polagala je pravo na ulogu "radionice celog sveta", dobavljača fabrikata za sve zemlje, koje su je za uzvrat morale snabdeti sirovinama. Ali taj monopol Engleske bio je uzdrman već u poslednjoj četvrtini XIX veka, jer se niz drugih zemalja, ogradivši se "zaštitnim" carinama, razvio u samostalne kapitalističke države. Na početku XX veka vidimo stvaranje monopola druge vrste: prvo, monopolističkih saveza kapitalista u svim zemljama razvijenog kapitalizma; drugo, monopolističkog položaja malobrojnih najbogatijih zemalja, u kojima je akumulacija kapitala dostigla gigantske razmere. U najrazvijenijim zemljama nastao je ogroman "suvišak kapitala".

Razume se, da ne bi moglo biti ni govora o suvišku kapitala, kad bi kapitalizam mogao razviti zemljoradnju, koja je sada svuda strašno zaostala iza industrije, kad bi mogao da podigne životni nivo masa stanovništva, koje je, uprkos vrtoglavog tehničkog napretka, i nadalje svuda napola gladno i bedno. I taj "argumenat" navode svi odreda sitnoburžoaski kritičari kapitalizma. Ali, tada kapitalizam ne bi bio kapitalizam, jer su neravnomernost razvitka i polugladni životni nivo masa osnovni i neizbežni uslovi i pretpostavke toga načina proizvodnje. Dok god je kapitalizam kapitalizam, suvišak kapitala ne upotrebljava se na dizanje životnog nivoa masa u nekoj zemlji, jer bi to bilo snižavanje profita kapitalista, nego na povećanje profita putem izvoza kapitala u inostranstvo, u zaostale zemlje. U tim zaostalim zemljama profit je obično visok, jer je kapitala malo, cena zemlje relativno mala, nadnica niska, sirovine jevtine. Mogućnost izvoza kapitala stvara se time, što je niz zaostalih zemalja već uvučen u krug svetskog kapitalizma, što su već izgradjene ili započete željezničke pruge, osigurani elementarni uslovi za razvitak industrije itd. Neophodnost izvoza kapitala stvara se time, što je u nekoliko zemalja kapitalizam "prezreo" i kapital (pored nerazvijenosti zemljoradnje i bede masa) nema područja za "unosno" ulaganje.

Evo približnih podataka o veličini kapitala koji su tri glavne zemlje uložile u inostranstvu.⁽⁶²⁾

Kapital uložen u inostranstvu (u milijardama franaka)

Odavde vidimo da je izvoz kapitala dostigao gigantski razvitak na početku XX veka. Pre rata je kapital triju glavnih zemalja, uložen u inostranstvo, iznosio 175 do 200 milijardi franaka. Prihod od te svote, uz skromnu stopu od 5%, mora da dostiže 8 do 10 milijardi franaka godišnje. Solidna osnova imperijalističkog ugnjetavanja i izrabljivanja većine nacija i zemalja na svetu, kapitalističkog parazitizma šačice najbogatijih država!

Kako je medju pojedine zemlje rasporedjen taj kapital uložen u inostranstvu, gde je uložen, na to se pitanje može dati samo približan odgovor, koji nam ipak može osvetliti neke opšte uzajamne odnose i veze savremenog imperijalizma:

Delovi sveta na koje su podeljeni (približno) inostrani kapitali (oko 1910 godine; milijarde maraka)

Kod Engleske na prvo mesto dolaze njeni kolonijalni posedi, koji su vrlo veliki u Americi (napr. Kanada), a da i ne govorimo o Aziji i al. Tu je gigantski izvoz kapitala najuže povezan s gigantskim kolonijama, a o značaju ovih za imperijalizam još ćemo govoriti kasnije. Druga je stvar kod Francuske. Tu je inostrani kapital uglavnom uložen u Evropi, a pre svega u Rusiji (bar 10 milijardi franaka), i to je pretežno – zajmovni kapital, državni zajmovi, a ne kapital koji se ulaže u industrijska preduzeća. Za razliku od engleskog kolonijalnog imperijalizma, francuski možemo nazvati zelenaškim imperijalizmom. Kod Nemačke imamo treći oblik: njene su kolonije malene i kapital koji je uložila u inostranstvo najraznovrsnije je podeljen na Evropu i Ameriku.

Izvoz kapitala, u onim zemljama u koje je upravljen, utiče na razvitak kapitalizma, tako da ga neobično ubrzava. Stoga, ako je taj izvoz do izvesne mere u stanju da dovede do nekog zastoja u razvitku zemalja koje izvoze, to se može dogoditi samo uz cenu proširivanja i produbljivanja daljeg razvoja kapitalizma u celom svetu.

Zemlje koje izvoze kapital skoro uvek dolaze u mogućnost da izvuku izvesne "koristi". Karakter tih koristi osvetljuje osobitosti epohe finansiskog kapitala i monopola. Evo, na primer, šta je u oktobru 1913 pisao berlinski časopis "Banka":

"Na medjunarodnom tržištu kapitala od nedavna odigrava se komedija dostojna Aristofanova pera. Čitav niz najrazličitijih država, od Španije, do Balkana, od Rusije, do Argentine, Brazilije i Kine, pojavljuje se, otvoreno ili prikriveno, na krupnim novčanim tržištima i traži, katkada nadasve uporno, da dobije zajam. Novčana tržišta ne nalaze se sada u baš sjajnom položaju, a političke perspektive nisu ružičaste. Ali ni jedno novčano tržište ne usudjuje se da otkaže zajam, iz straha da ga sused ne bi pretekao, da ne bi odobrio zajam, pa time sebi osigurao izvesne usluge za usluge. Kod takvih medjunarodnih poslova gotovo uvek ponešto kapne u korist poveriocu: ustupak u trgovačkom ugovoru, baza za ugalj, izgradnja luke, mesna koncesija, narudžbina topova".⁽⁶³⁾

Finansiski kapital stvorio je epohu monopola. A monopoli svuda nose sa sobom monopolističke principe: iskorišćavanje "veza" za unosne poslove dolazi na mesto konkurencije na otvorenom tržištu. Najobičnije je ovo: kao uslov zajma postavlja se da se jedan deo zajma mora utrošiti na kupovanje proizvoda zemlje koja daje kredit, naročito predmeta za naoružavanje, brodova itd. Francuska se u toku dva poslednja decenija (1890-1910) vrlo često služila tim sredstvom. Izvoz kapitala u inostranstvo postaje sredstvo za pojačavanje izvoza robe u inostranstvo. Kod toga su poslovi izmedju vrlo krupnih preduzeća takvi, da stoje – kako se "blago" izrazio Šilder⁽⁶⁴⁾ – "na granici podmićivanja". Krup u Nemačkoj, Šnajder u Francuskoj, Armstrong u Engleskoj – primeri su takvih firmi, usko povezanih s gigantskim bankama i s vladom, koje se ne mogu lako "obići", kada se sklapa zajam.

Francuska, dajući zajam Rusiji, "priklještila" ju je u trgovačkom ugovoru 16 septembra 1905 g., ugovorivši izvesne koncesije do 1917 g.; ista je stvar sa trgovačkim ugovorom s Japanom od 19 avgusta 1911g. Carinski rat izmedju Austrije i Srbije, koji je sa prekidom od 7 meseci trajao od 1906-1911 godine, izazvan je delom zbog konkurencije Austrije i Francuske u dobavljanju ratnog materijala Srbiji. Pol Dešanel izjavio je u parlamentu, januara 1912, da su francuske firme za vreme od 1908-1911 dobavile Srbiji ratnog materijala za 45 miliona franaka.

U izveštaju austro-ugarskog konzula u San-Paolu (Brazilija) veli se: "izgradnja brazilskih željeznica vrši se većim delom francuskim, belgiskim, britanskim i nemačkim kapitalom; te zemlje, pomoću finansiskih operacija koje su u vezi s izgradnjom željeznica, osiguravaju sebi nabavku materijala potrebnog za izgradnju željeznica".

Na taj način francuski kapital, može se reći, u doslovnom smislu reči, baca svoje mreže na sve strane sveta. kOd toga veliku ulogu igraju banke koje se osnivaju u kolonijama i podružnice tih banaka. Nemački imperijalisti gledaju zavidno na "stare" kolonijalne zemlje, koje su se u tom pogledu osobito "uspešno" osigurale: Engleska je godine 1904 imala 50 kolonijalnih banaka sa 2.279 podružnica (1910: 72 sa 5.449 podružnica); Francuska – 20 sa 136 podružnica; Holandija – 16 sa 68, a Nemačka "samo" 13 sa 70 podružnica.⁽⁶⁵⁾ A američki kapitalisti zavide opet engleskim i nemačkim: "u Južnoj Americi – tužili su oni godine 1915 – 5 nemačkih banaka ima 40 podružnica, i 5 engleskih 70 podružnica… Engleska i Nemačka uložile su za poslednjih 25 godina u Argentini, Braziliji i Urugvaju oko četiri biliona (milijarde) dolara i usled toga drže u svojim rukama 56% čitave trgovine tih triju zemalja".⁽⁶⁶⁾

Zemlje, koje izvoze kapital, medjusobno su podelile svet, u prenesenom smislu reči. Ali finansiski kapital doveo je i do direktne podele sveta.

Sledeće poglavlje

Vladimir Ilič Lenjin internet arhiva